Бој код Каниже 0001    Сина жени Брдарић Мујага, 0002    из Каниже довео дјевојку 0003    за свога сина Брдарић Алију. 0004    Свадбу гради читав мјесец дана, 0005    пак четвртак вечер долазила, 0006    па сведоше Брдарић Алију, 0007    сведоше га у ђердек дјевојци. 0008    Па ујутро петак освануо, 0009    обуко се Брдарић Алија 0010    и опасо мукадем појаса, 0011    за појас је пушке задјенуо, 0012    па је сио у шикли одаји, 0013    у одаји сио код пенџера. 0014    Двораше га Канишка дјевојка, 0015    мила кћерка ајан Мехмед-аге, 0016    по имену Фатима дјевојка. 0017    Аљо гледа свадбенике младе, 0018    прије сунца игру затурили, 0019    нишанџије нишан заметнуле; 0020    све то гледа Брдарић Алија 0021    са пенџера, са високе куле. 0022    А вели му лијепа дјевојка: 0023    „О Алија, лијепог ти здравља, 0024    што не иђеш из моје одаје? 0025    Јесте јутрос петак освануо. 0026    Што ти са мном сједиш у одаји? 0027    Теби ће се ругат свадбеници.” 0028    Аљо шути, ништа не бесједи, 0029    већ све гледа са демир-пенџера, 0030    очи тура пољем брдарскијем, 0031    али пољем маглу угледао; 0032    све се магла диже на сврдлове, 0033    сврдли лете небу под облаке, 0034    док из магле јунак испаднуо 0035    на зекану ко на горској вили; 0036    плахо гони коња преко поља 0037    и вома је коња ознојио, 0038    од зекана начинио ђога, 0039    толико је коња угријао. 0040    Све га гледа Брдарић Алага 0041    њега гледа, ал’ га не познаје. 0042    А вели му Фатима дјевојка: 0043    „О, Алија, срце из њедара, 0044    што ли си се тако замислио, 0045    а што ли си пољем угледао?” 0046    А вели јој Брдарић Алија: 0047    „О Фатима, дража од очију, 0048    ето пољем једнога јунака, 0049    од зекана начинио ђога, 0050    толико је коња ознојио, 0051    бели му је некаква невоља; 0052    ја га, бели, познати не могу. 0053    Чини ми се, на њег гледајући, 0054    да он није из наше Крајине, 0055    већ да није из ваше Каниже?” 0056    А вели му Фатима дјевојка: 0057    „Чујеш мене, Брдарић Алија, 0058    ако биде из наше Каниже, 0059    ја ћу бели познат серхатлију. 0060    Да ми рекнеш, Брдарић Алија, 0061    да ја приђем на демир-пенџера, 0062    нећу л’ познат момка и зекана.” 0063    А вели јој Брдарић Алија: 0064    „Хајд’ погледај, Фато, са пенџера!” 0065    Па погледа лијепа дјевојка. 0066    Чим га виђе, одмах га познаде: 0067    „О, Алија, ако бога знадеш, 0068    зар не можеш свог побру познати, 0069    твога побру Хоџић Ибрахима? 0070    Више нејмаш побратима, Аљо, 0071    осим једног Хоџић Ибрахима. 0072    Хоџићу је хатер остануо, 0073    што га ниси звао у сватове, 0074    да он мени лахки дјевер буде.” 0075    У ријечи у којој бијаху 0076    Хоџић дође под бијелу кулу, 0077    па он нејде до демир-капије, 0078    догна зечка кули под ћошкове. 0079    Под ћошком је коња уставио, 0080    па завика Хоџић Ибрахиме: 0081    „Побратиме, Брдарић Алија, 0082    а теби је до весеља твога. 0083    Црн ти образ на оба свијета! 0084    На Канижу удрили Маџари. 0085    Зар не чујеш тутањ од топова, 0086    гдје пуцају велики топови 0087    са бијела града канишкога? 0088    Канижа је данас допанула 0089    великога хала и ахвала. 0090    Већ на ноге, Брдарић Алија, 0091    да летимо брате у имдата.” 0092    А вели му са пенџера Аљо: 0093    „Ибро. брате, ако бога знадеш, 0094    причекај ме мало на зекану, 0095    док опремим себе и дората.” 0096    Па Алија на ноге скочио, 0097    па припаса сабљу демискију, 0098    па дохвати везену шишану, 0099    и дохвати копље костоломно, 0100    па он трчи низ бијелу кулу. 0101    Када доље на авлију сађе, 0102    па он трчи у топле подруме. 0103    Хитро свога опреми дората, 0104    потеже му четири колана 0105    и петицу ибришим каницу 0106    што дората од колана чува. 0107    Па изведе коња на авлију. 0108    „Јалах”, рече, закрочи дората, 0109    исћера га на демир-капију, 0110    па га гони кули под ћошкове, 0111    па се саста с Хоџић Ибрахимом. 0112    Угледа их Брдарић Мујага, 0113    Мујо виче Хоџић Ибрахима: 0114    „Чујеш мене, Хоџић Ибрахиме, 0115    чекајте ме туди на коњима, 0116    доклен себе и ђогата спремим, 0117    док се спреме од Брда Брдари.” 0118    Мујо виче танке бајрактаре: 0119    „Бајрактари, ако бога знате, 0120    излетите граду на табију, 0121    на топчије вику учините, 0122    нек испале топа хабердара, 0123    а што хабер по Брдима даје. 0124    А то знаду Крајишници млади, 0125    кад топови пукну хабердари, 0126    без невоље топи не пуцају.” 0127    Бајрактари, на град истрчаше, 0128    са табије пукоше топови, 0129    оде хабер низ Крајину клету, 0130    низ градове други отпуцују, 0131    по кулама шибе и прангије. 0132    Опрема се Брдарић Мујага, 0133    добро себе и ђогата спрема; 0134    спремају се млади свадбеници 0135    да Канижи трче у имдата; 0136    долијећу од Брда Брдари. 0137    Кад пођоше па се избројише, 0138    тамам друга четири хиљаде. 0139    Отлен пође Брдарић Мујага, 0140    па он сађе лугу брдарскоме, 0141    на луговим конак учинише. 0142    Кад ујутру зоре дочекаше, 0143    па погледа Брдарић Мујага, 0144    ал’ лугове војска претиснула, 0145    по ноћи су стигли Брдарићи, 0146    на зеленому лугу махнитоме. 0147    Па завика Брдарић Мујага: 0148    „Добро су се стигли Крајишници, 0149    тамам војске шеснаест хиљада.” 0150    Отален су Турци покренули, 0151    лако конак по конаку граде, 0152    све се чује тутањ од топова 0153    са бијела града канишкога. 0154    Куд год иђе Брдарић Мујага, 0155    па он паде врху на Росуље. 0156    Када дође на врх од Росуља, 0157    низ Росуље ага погледао: 0158    Росуље су дуге и широке, 0159    поље пукло четири сахата. 0160    Удно поља угледа Мујага, 0161    удно поља војска претиснула, 0162    све бајраци кано и облаци, 0163    бојно копље кано гора црна. 0164    Кад Мујага војску угледао, 0165    па је своју војску заставио: 0166    „Чусте ли ме, млади Крајишници, 0167    можете ли ферак учинити, 0168    чија оно по пољу ордија?” 0169    А веле му Крајишници млади: 0170    „Ми не знамо, Брдарић Мујага, 0171    а да није извалила војска, 0172    пуста војска бана маџарскога, 0173    да пресјече џаду на Росуље, 0174    да не могу проћи Крајишници, 0175    да помогну граду канишкоме?” 0176    Па завика Брдарић Мујага: 0177    „Није л’ мајка родила јунака, 0178    да он сиђе на дну до Росуља, 0179    да он види чија оно војска, 0180    да он оде, да се натраг врати, 0181    да он види чија оно војска, 0182    сва је војска ником поникнула, 0183    па у црну земљу погледаше, 0184    како трава на одгојке расте 0185    баш ко дојке у младе дјевојке. 0186    Ал’ не гледа Хоџић Ибрахиме, 0187    већ Мујаги међу очи црне: 0188    „Ево мајка ђе роди јунака, 0189    ја ћу саћи на Росуље равне, 0190    те ћу видјет чија је ордија 0191    и опет се натраг повратити.” 0192    Па својега узјаха зекана, 0193    па ето га низ Росуље равне. 0194    Кад се ближе премакнуо војсци, 0195    па погледа Хоџић Ибрахиме, 0196    ал’ угледа он турске бајраке, 0197    оно војска Личког Мустај-бега. 0198    Дошо хабер Личком Мустај-бегу, 0199    гдје на Канижу удрили Маџари, 0200    па је Беже диго Крајишнике 0201    те Канижи иђе у имдата. 0202    Беже видје Хоџић Ибрахима, 0203    њега гледа па га не познаје, 0204    па завика Ђулић-бајрактара: 0205    „О Ђулићу, танак бајрактаре, 0206    ко је оно низ Росуље равне 0207    на зекану, коњу коснатоме?” 0208    Погледа га Ђулић-бајрактаре, 0209    чим га видје, одмах га познаде, 0210    па говори Личком Мустај-бегу: 0211    „Оно главом Хоџић Ибрахиме, 0212    љуће гује на Крајини нејма.” 0213    У ријечи у којој бијаху, 0214    доклен Хоџић паде у ордију, 0215    па завика Хоџић са зекана: 0216    „О бога вам, млади Крајишници, 0217    ко је овој војски старјешина?” 0218    „Старјешина бег Мустај-бег Лички.” 0219    Па Хоџића Ђулић довикује, 0220    Хоџић дође на коњу зекану, 0221    селам даде, одјаха зекана. 0222    А вели му бег Мустај-бег Лички: 0223    „О Хоџићу, ако бога знадеш, 0224    има л’ с тобом итко од Крајине?” 0225    „Има богме, бег Мустај-бег Лички, 0226    јесте пошо Брдарић Мујага, 0227    сва је Брда листом уздигнуо 0228    и остале диго Крајишнике. 0229    Изиђосмо на врх од Росуља, 0230    па смо твоју војску угледали, 0231    не могосмо ферак учинити 0232    да је војска од наше Крајине, 0233    већ смо, Беже, чисто хесабили: 0234    маџарска је извалила војска, 0235    да нам овдје пресијече џаду, 0236    да не могу проћи Крајишници 0237    од имдата канишкоме граду.” 0238    Вели њему Лички Мустај-беже: 0239    „Хајд’ Хоџићу, узјаши зекана, 0240    па ти кажи Брдарић Мујаги, 0241    кажи за ме и за моју војску, 0242    ја ћу њега причекати овдје.” 0243    А вели му Хоџић Ибрахиме: 0244    „Бег Мустај-бег, драги господаре, 0245    јеси л’ чуо ишта од Каниже, 0246    у коме су халу и ахвалу?” 0247    Вели њему Лички Мустај-беже: 0248    „Ја хабера од Каниже нејмам, 0249    ев’ имају два сахата равна 0250    ка’ се чује јека од топова 0251    са бијела града канишкога; 0252    па имају два сахата равна 0253    откако су пуцати престали; 0254    нека бог зна Хоџић Ибрахиме, 0255    Канижу су притисли Маџари.” 0256    Хоџић свога закрочи зекана, 0257    оћера га уз Росуље равне. 0258    Хоџић дође Брдарић Мујаги, 0259    све му што је и како је каже. 0260    Кад то чуо Брдарић Мујага, 0261    па се руком у џепове баци, 0262    па извади стотину дуката, 0263    па их даде Хоџић Ибрахиму. 0264    Хоџић узе стотину дуката, 0265    па их просу по зеленој трави: 0266    „Јагмите се, млади Крајишници!” 0267    Хоџић вели Брдарић Мујаги: 0268    „Што ће мени твоје маџарије? 0269    Па ја не знам, Брдарић Мујага, 0270    хоће л’ мени моји требовати. 0271    Видиш, Мујо, у битку иђемо.” 0272    Отлен крену Брдарић Мујага, 0273    а за њиме силовита војска. 0274    Мујо дође Личком Мустај-бегу. 0275    Ту су они војске саставили, 0276    па одоше низ Росуље равне. 0277    Па завика бег Мустај-бег Лички: 0278    „Зна ли итко од мојије друга 0279    колко има одавлен сахати 0280    до Каниже, града бијелога?” 0281    Њему вели Личанине Тале: 0282    „Има, Беже, осамнест сахата.” 0283    А завика Лички Мустај-беже: 0284    „Није л’ мајка родила јунака, 0285    да он оде граду канишкоме, 0286    да он дође тамо до сабаха, 0287    па погледа црнијем очима, 0288    у коме су халу и ахвалу, 0289    браћо моја, Канижани млади, 0290    да он оде, да се опет врати, 0291    да нас сутра у пол пута срете, 0292    да ми од Каниже каже, 0293    јесу ли је Власи префатили?” 0294    Сва је војска ником поникнула, 0295    па у црну земљу погледаше. 0296    Туде не би никаква јунака, 0297    да ће саћи граду канишкоме. 0298    Није ласно до Каниже саћи. 0299    А завика Хоџић Ибрахиме: 0300    „Ево мајка гдје роди јунака, 0301    ја ћу саћи граду канишкоме, 0302    па се опет натраг повратити, 0303    те ћу срести тебе и ордију, 0304    па ћу теби чисти хабер дати, 0305    је л’ Канижа, Беже, префаћена.” 0306    А то рече Хоџић Ибрахиме, 0307    из ордије изагна зекана. 0308    Хоџић оде низ лугове равне, 0309    њега виче Брдарић Алија: 0310    „Побратиме, Хоџић Ибрахиме, 0311    чекај мене на коњу зекану, 0312    ја ћу с тобом до Каниже саћи, 0313    ја те сама бели пушћат нећу.” 0314    То он рече и дората погна, 0315    исћера га Аљо из ордије, 0316    па он стиже Хоџић Ибрахима, 0317    оба побра заједно пођоше. 0318    Тамам сабах бјеше ударио, 0319    они дошли на нишане старе, 0320    погледаше граду канишкоме, 0321    по Канижи тама претиснула. 0322    Ту стајаше док огрија сунце, 0323    па се магла диже у крајеве, 0324    па погледа Хоџић Ибрахиме: 0325    погореле куће сиромашке, 0326    поцрњеле бијеле џамије, 0327    Канижа је ватром попржена, 0328    по граду се нитко не виђаше 0329    осјем једног Зенговића старог, 0330    по имену бега Осман-бега. 0331    Оглухо је беже од топова, 0332    сам се беже на граду виђаше. 0333    Погледаше у поље канишко, 0334    ал’ по пољу војска претиснула, 0335    вијају се крсташи бајраци, 0336    све бајраци кано и облаци, 0337    пусто копље како гора црна. 0338    Погледаше удно поља равна, 0339    па канишко робље угледаше, 0340    робље стоји међу Маџарима, 0341    јер Маџари робље заробили 0342    од бијела града канишкога. 0343    А што вели Хоџић Ибрахиме: 0344    „Побратиме, Брдарић Алија, 0345    види што су Власи учинили. 0346    Већ, мој побро, Брдарић Алија, 0347    ми хајдемо коње појахати, 0348    да зађемо доље у Канижу 0349    до чардака Омер-бајрактара, 0350    јер је моја јауклија ондје, 0351    мила кћерка Омер-бајрактара, 0352    по имену Мејруша дјевојка; 0353    има сада дванаест година, 0354    како сам се с Мејром загледао, 0355    па сам богу јемин учинио, 0356    да се с другом оженити нећу. 0357    Хоћу, Аљо, до чардака саћи, 0358    да ја видим, Брдарић Алија, 0359    је ли моја Мејра заробљена.” 0360    То рекоше, коње узјахаше, 0361    уљегоше у Канижу пусту, 0362    ал’ сокаци у крв огризнули, 0363    по Канижи леши претиснути. 0364    Пред медресу коње доћераше, 0365    пред медресом чудо угледаше: 0366    ту муфтија без главе лежаше, 0367    име му је Хасан ефендија. 0368    Ту су они коње разјахали, 0369    у авлију оба уљегоше, 0370    на авлији чудо налазише, 0371    ситне дјеце тамам шест стотина, 0372    по авлији сва дјеца поклата. 0373    Кад то видје Хоџић Ибрахиме, 0374    Хоџић писну кано љута змија. 0375    Из авлије оба изађоше, 0376    па у руци коње поведоше, 0377    низ Канижу оба окренуше, 0378    од лешах су једва пролазили. 0379    Па су дошли бијелу чардаку, 0380    баш чардаку Омер-бајрактара. 0381    На чардаку кука кукавица. 0382    То не бјеше сиња кукавица, 0383    веће љуба Омер-бајрактара, 0384    а виче је Хоџић Ибрахиме: 0385    „О пунице, несуђенице, 0386    ход’ изађи ти пред чардак амо!” 0387    Кад то чула бајрактаревица, 0388    она позна Хоџић Ибрахима, 0389    па изађе пред чардака врата, 0390    а вели јој Хоџић Ибрахиме: 0391    „Моја мати, бајрактаревице, 0392    а камо нам Омер-бајрактаре? 0393    а камо ми јауклија Мејра?” 0394    „О мој сине, Хоџић Ибрахиме, 0395    ти за јаде немој ништа питат. 0396    Погино је Омер-бајрактаре, 0397    ево њега мртва за чардаком, 0398    а Мејру су Власи заробили.” 0399    Кад то чуо Хоџић Ибрахиме, 0400    љуто писну кано змија љута. 0401    Ибро вели Брдарић Алији: 0402    „Побратиме, Брдарић Алија, 0403    ти ћеш остат овдје пред чардаком, 0404    ја ћу мога узјехат зекана, 0405    па ћу доље до логора саћи, 0406    да упитам ко је старјешина, 0407    старјешина пред маџарском војском.” 0408    То изрече, узјаха зекана, 0409    а вели му Брдарић Алија: 0410    „Кад, Хоџићу, будеш до логора, 0411    ја те молим баш ко брата свога, 0412    да не удриш на влашког логора.” 0413    Оде Ибро на зекану своме, 0414    право иђе пољем канишкијем, 0415    маџарска га војска угледала. 0416    А ко ли је војсци старјешина? 0417    Старјешина Тукелија бане. 0418    Угледаше Хоџић Ибрахима, 0419    опружише срчали дурбина, 0420    па гледају њега и зекана. 0421    А завика Тукулија бане: 0422    „Ко је оно на коњу зекану?” 0423    А вели му Радуле сердаре: 0424    „Господару Тукелија бане, 0425    оно главом Хоџић Ибрахиме.” 0426    Стражи близу Хоџић долазио, 0427    на њег стража пушке опружила: 0428    „Стан’, Турчине на коњу зекану!” 0429    Хоџић стаде на зекану своме, 0430    а завика Тукулија бане: 0431    „Што ће амо Хоџић Ибрахиме?” 0432    Оде стража Ибру бесједити: 0433    „О Турчине, Хоџић Ибрахиме, 0434    тебе пита Тукулија бане, 0435    што ћеш амо до нашег логора?” 0436    А Хоџић им оде бесједити: 0437    „Хајд’ питајте Тукулије бана, 0438    хоће ли ми бане опремити 0439    милу кћерку Омер-бајрактара, 0440    име јој је Мејруша дјевојка? 0441    Има пуно дванаест година, 0442    како сам се с њоме загледао. 0443    Ако ми је оправити неће, 0444    на логор ћу наћерат зекана, 0445    па на логор ја ћу ударити, 0446    док погинем на зекану моме 0447    силу ћу вам учинити квара.” 0448    Па казују Тукулији бану: 0449    „Ишће Хоџић Мејрушу дјевојку, 0450    милу кћерку Омер-бајрактара. 0451    Ако цуре оправити нећеш, 0452    он на логор хоће ударити.” 0453    Кад то чуо Тукулија бане, 0454    па на млађе вику учинио: 0455    „Ко је Мејру цуру заробио?” 0456    Проговара Гргора-сердаре: 0457    „Ја сам Мејру цуру заробио, 0458    ал’ дјевојке оправити нећу.” 0459    Скочи бане од земље на ноге, 0460    па турскоме робљу долазио. 0461    По пољу је робље претиснуло, 0462    па завика Тукулија бане: 0463    „Ко је овдје Мејрема дјевојка, 0464    мила кћерка Омер-бајрактара?” 0465    То зачула Мејруша дјевојка, 0466    па од земље на ноге скочила, 0467    па завика грлом бијелијем: 0468    „Ја сам Мејра Омер-бајрактара.” 0469    „Хајде, Мејро, између логора, 0470    тебе чека Хоџић Ибрахиме, 0471    па ти с њиме хајде у Канижу.” 0472    Оде Мејра између логора, 0473    а завика Гргура-сердаре: 0474    „Не дам, бане, лијепе дјевојке.” 0475    Па дохвати бистра џефердара 0476    и он оде између логора 0477    и оћера Мејрушу дјевојку. 0478    Када Мејра опази сердара, 0479    боље бјежи пољем зеленијем, 0480    не море је Грга достигнути. 0481    Дјевојка је из војске изашла, 0482    готово је до Хоџића доћи. 0483    Када видје Гргура-сердаре, 0484    гдје дјевојке достићи не може, 0485    па опружи бистра џефердара, 0486    на дјевојци нишан саставио, 0487    па је Грга пушку истурио. 0488    Кад му пуче пушка од очију, 0489    ђе је срећа, ту је и несрећа, 0490    па дјевојку куршум погодио, 0491    у леђа је куршум ударио. 0492    Цура паде у зелену траву 0493    па завика грлом бијелијем: 0494    „А Хоџићу, моје ране грдне.” 0495    Кад то чуо Хоџић Ибрахиме, 0496    и он видје гдје се рани Мејра, 0497    па на логор наћера зекана. 0498    На Хоџића пушке запуцаше, 0499    у Хоџића добра срећа била, 0500    све су њега пушке промашиле. 0501    У логору затурио кавгу. 0502    Пушке чуо Брдарић Алија, 0503    пушћи дору пољем зеленијем. 0504    Кад је био близу до логора, 0505    Аљо нађе рањену дјевојку. 0506    Хотијаше проћерат дората, 0507    познаде га рањена дјевојка, 0508    она виче Брдарић Алију: 0509    „Богом брате, Брдарић Алија, 0510    немој мене овдје оставити.” 0511    Кад то чуо Брдарић Алија, 0512    до дјевојке доћера дората, 0513    положи је по коњу дорату, 0514    узе цуру за бијелу руку, 0515    па је за се баци на дората. 0516    А вели јој Брдарић Алија: 0517    „Држ’ се добро, лијепа дјевојко.” 0518    Па Алија натраг побјегнуо 0519    и однесе рањену дјевојку. 0520    Пред чардак је Аљо долазио, 0521    пред чардака Омер-бајрактара. 0522    Цуру скиде са дората свога, 0523    па дјевојку мајка дохватила, 0524    па се Аљо натраг повратио, 0525    па на логор и он ударио. 0526    Тамам Аљо удри на логора, 0527    војска стиже Личког Мустај-бега. 0528    С три им стране Турци ударише, 0529    пушка пуца како шмрековина. 0530    Војске су се слатко удариле. 0531    Колко су се слатко удариле, 0532    све је једно друго префатило 0533    за вратове и за косе црне. 0534    Никако се пушка не чујаше, 0535    веће звекет од бриткога гвожђа. 0536    Полијећу са јунака главе, 0537    јека стоји љута рањеника, 0538    пролијећу коњи без јунака, 0539    а јунаци без добрије коња. 0540    Неко вели: „Јао, моја мајко!” 0541    Једни вичу: „Не помаже мајка, 0542    мач и сабља, и отац и мајка.” 0543    Тукелину разбили су војску, 0544    вас су сибјан Турци повратили. 0545    Побјеже им Тукелија бане, 0546    уфатише Гргора сердара, 0547    ухвати га Хоџић Ибрахиме. 0548    Вратише се у Канижу Турци.